Зграда Природно-математичког факултета

Зграда Природно-математичког факултета

Институт за општу и физичку хемију је акредитовани истраживачко – развојни институт. Бави се основним, примењеним и развојним истраживањима у области физичке хемије, биохемије, биофизике и заштите животне средине. Сарадници Института учествују у реализацији програма и пројеката Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Фонда за иновациону делатност Републике Србије. Резултати ових истраживања публиковани су у иностраним и домаћим часописима и саопштавани на међународним и домаћим научним конференцијама. У оквиру Института је формирана и Лабораторија за испитивање, истраживање и развој, за физичкохемијске и хемијске анализе широког обима испитивања различитих узорака животне средине и контролу квалитета производа.
Сарадници Института су израдили већи број елабората и студија за кориснике у привреди. Развијен је већи број технологија за прераду отпадних сировина из прехрамбене индустрије (сурутка, пиварски квасац и др.) и за потпуно искоришћење прехрамбених сировина и добијање биолошки високо вредних прехрамбених производа, од којих се неке и награђене на смотрама проналазача. Као истраживачко-развојни институт, наша основна оријентација је решавање конкретних техничко-технолошких проблема, као и развој нових технологија и производа за широки спектар корисника у привреди.

Шта је физичка хемија?
Jедна од занимљивих дефиниција физичке хемије, која кружи међу средњошколцима, каже да је физичка хемија оно што је увек остајало нејасно из хемије или из физике

Љубитељи лепе књижевности сетиће се, можда, приче Бранка Ћопића која носи наслов „Физичка хемија“. Старицу, „слабашну забринуту сељанку“ како каже Ћопић, живо је занимало шта ли је то физичка хемија којом се њен син бави.

И није се смирила док то није сазнала. Старичину радозналост увећавало је то што се причало да се њен син бави физичком хемијом у некој тамо фабрици у граду. Да ради на једној великој машини у којој је „азот на минус двјеста степени“ и да је у њој „суперчисти хелијум“. Дуго је чекала прилику да оде до те фабрике док сама није сазнала шта је то физичка хемија. Ћопић ту завршава своју причу и читалац остаје ускраћен за сазнање шта је то старица сазнала о физичкој хемији. Физичка хемија остала је тајновита као на почетку приче…
Цео текст ОВДЕ